SETA MI OSTADE

Sećam te se još uvijek,

sa sjajem u očima

sanjam te ponekad sa suzama žaljenja.

Bes osećanja osećala sam do sad,

nisam te mrzela

samo sam te voljela ko nikoga pre,

i posle nas dve.

Seta mi ostade od tebe, i mene,

sada samo sjećanje ostade na nas dve.

Kažu mi pravi prijatelji,

traju zauvijek.

Ali bol za njima i dalje boli,

i ne prestaje.

Čudan osjećaj krene kroz mene,

kada te na ulici sretnem, poželim da sve bude kao pre što bilo je,

ali znam da ipak je vreme odnelo sve što lepo delile smo skupa,

sada samo

biramo teme,

jer ona sumnja ko je kriv Ja, ili Ti,

to pitanje nas i dalje muči.

Ali eto radost između naših susreta i dalje ostalo je.

Odraste čovjek nakon nekih pauza, i ćutanja,

život treba da pusti vreme da pokaže koliko ko može da podnese Bol bez tebe,

ili mene,

sada svejedno je.

Prošlo je sve.

Ali radost između naših susreta i dalje ostalo je.

Ne raskidivu vezu koju smo imale nas dve,

sada sa drugima imamo a sve što smo imale mi,

Bilo je suviše lepo da bi se zaboravilo.

I zato ću vječno da te pamtim,

i nikad neću dozvoliti vremenu da te zaboravim.

Jer,

seta za našim prijateljstvom

mi zauvek ostade,

u večni amanet.