BILI NEKAD

Bili smo nekad Ti, i Ja,

dva dobra prijatelja

što su iz klupe delili zajedničke muke,

i pisali potajno krijuće poruke

tamo ispod klupe.

A sada,

toga nema više!

Ljudi odrasli postasmo,

koji ćuteći jedno pored drugog prolazimo,

kao da se ne znamo,

a ipak se svaki put krišom pogledamo,

onako u prolazu.

Još uvijek me svaki pogled

tvoj boli,

iako znam

da zbog različitih života više nisi Prijatelj moj.

Sada svako ima život svoj,

a ja još uvek te sa osmehom pamtim,

i čekam te.

Da opet bude kao nekad,

da ne mislimo jedno o drugom,

iz daleka.

Jer daljina ne znači ništa

ako znam da sam ti i dalje u mislima kao što sam bila Nekad.

Kad bili smo klinci naivni, i slatki,

koji su svoje simpatije sa ponosom na glas govorili,

ne nismo to krili,

Mi smo to sa ponosom na glas govorili.

Sada odrasli smo stranci postali,

one djece nema više,

nestali smo preko noći

onog ljeta,

kad smo se na proslavi mature gledali iz daleka.

Lepa godina to beše za nas troje,

Sada samo sjećanja ostade na nas,

imena nam pamte i dalje nakon svih ovih godina.

Ne znaju da nemamo kontakta,

prestali su da me pitaju o vama dvoma,

možda su saznali da ćutimo odvojeno,

da patimo jedni za drugima potajno.

A bilo nam je lepo nekad

sada samo sjećanje na nas ostaje,

i pamćenje koje je nemoguće izbrisati.

Znam.

Tražićemo zamenu na nas troje,

u drugim ljudima

jer je tako lakše čuvati sjećanja,

ne dati im da se nikad ne izbrišu.

Jer,

vredelo je sve što između nas ikad bilo je,

Žalićemo večno što nismo rekli jedni drugima koliko nas Bol ubija,

ali uvek ostaje u životu ovom neka neizrečiva tajna koju ćemo dugo pamtiti i čuvati od svih,

koji dodju u naš život ovaj.

Možda se sretnemo u drugom životu,

Možda nam se ipak duše ponovo sretnu,

i nadoknade Bol koju su tajili jedni prema drugima,

možda ipak tada izgovorimo reći koje nismo nikad rekli,

o nama drugim ljudima.

Ako vas i tada budem srela ponovo,

i sve bude bilo isto kao kad smo bili djeca,

znajte da ću uvek vas voljeti iz daleka.

Jer prvo drugarstvo se pamti,

i nikad ne treba da se zaboravi.