OČEKUJEMO!

Sve i svašta očekujemo a retko kad dobijemo,

Da li previše tražimo?

Da li se uzalud jedno drugom nadamo?

Ne znam.

Znam samo da ipak očekujemo.

Ko je prvi kome bio,

i šta je ko kome uradio,

Više nije ni bitno.

Dodje čovek sebi,

Kad prestane da se nada drugima,

I da u oči gleda one koji su odavno otišli sa namerom nekom,

o kojoj su ćutali,i krili, potajno.

Očekujemo nove ljude,

Nadamo im se,

A i dalje u dubini duše volimo one prošle,

što davno od nas zauvek odoše i ne vratiše se.

Čekamo,

a ne bi trebalo,

jer uvek zbog čekanja nešto zanimljivo u životu ipak propustimo.

Na kraju žalimo,

ali ipak postoje momenti gde ipak odlučimo i dalje da se nadamo jednom drugom,

i nikako ne damo sebi da u očaj zbog toga padamo.

Jer sada ćemo da lutamo životom ovim,nove ljubavi postaju deo nas sada,

Ali stara ljubav nikad neće moći da se preboli,

I zbog nje ćemo uvek da žalimo,

ali ćemo nastaviti druge da volimo,

a kroz tišinu potajno,

Jedno drugom ćemo večno da se nadamo.