NEKA KAO JA

Nikad nećeš sresti onakvu kao ja,

 što pre mnogo godina bila sam.

 

Promenila sam se znaj,

nisam više ona nekad samo Tvoja

to ti je sada kod mene prošlo vreme.

 

Stranci sada smo!

Tihi kao ne prospavana noć,

u kojoj se zora budna dočeka,

a glava zarobljena u tvojim, i mojim mislima.

 

Moje misli o tebi sanjaju,

Tvoje o meni, i tako svako veče.

 

Jastuk zagrlim

a umesto tebe,

 drugi mi govore dobro veče

 i laku noć.

 

Jastuk već godinama prazan stoji,

prašinu sa njega otresem,ali'

 tvoj lik se pojavi i ne da mi zaspati.

 

Sada koliko čujem sam si

u dalekom gradu Beogradu.

 

Zarobljen u nekom svetu,

gde pokušavaš naći svoju sreću,

 ali'ne ide.

 

Ja te mučim kroz sećanja teška

verovatno se pitaš dali'smo bili greška?

 

Ne verujem.

 

Bilo je lepo

Neponovljivo,

Onako kako samo jednom biva

Sve posle nas,

će drugi imati,

a mi ćemo i dalje samo sanjati.

                                                           

Nedostajem ti?

 

Znam sve

Čovek prvo otera,pa onda žali.

 

A ja veruj mi

postala ravna kao cela Vojvodina.

 

Prebolela nisam previše,

Ali' sasvim dovoljno jesam,

 da krenem dalje u neki život novi

gde me čeka neko bolji,

a da to nisi opet Ti.

 

Možda se sretnemo nekad sasvim slučajno

negde izmedju tih dalekih gradova,

ti sa Njom,

ja sa Njim,

ne znam im imena još

jer, da znam stavila bi ih u ovaj stih.

 

Ali pisaću o tebi i dalje,

sreću ti pišem iz daleka

a druge nek uživaju u tvojim lažima

iz blizine,

a ja ću iz daljine.

 

Putuj,

ne Tuguj,

srešćemo se nekad sasvim slučajno

ali'kao stranci,

sa pogledima sa strane

od stida, i straha,

 ćutaćemo

jer samo jednom se voli,

svi ostali su sledeći i prolazni.

 

Zato te iskreno molim!

Čuvaj se i ne zaboravi me.