Nema te

Sedim i pomislim na čas, 

sećam se nas,
Sećam se i vrisnula bih na sav glas. 
Mogu da nas vidim kako sedimo na našoj klupi,
Pa se opomenem ne misli idiote glupi.

Mojoj glavi treba mir,
A misleći o nama ja upadam u vir.
Znam više nema te, ne,
i da, znam preboleo si me.

Nisi tu, a trebam te
Sve više i više.

Čudim se znaš,
kako dani prolaze
tuga za nama sve veća je.
A opet čovek se na sve navikne
pre ili kasnije,
preboli se sve,
Tjesim se.
Ali nikad se zaboravlja ne.