Пређи на главни садржај

Moj mali svijet

Претражи овај блог

дана новембар 08, 2018

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Digni glavu i prkosi svetu,
hodaj dalje sam,uvek budi fin i nasmejan !

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Коментари

Постави коментар

Популарни постови

BILA SAM TI SVE

Čujem priča se, kako patiš zbog mene, i uporno želiš da me vratiš ali,uzalud. Uzalud, ali ja nisam igračka, koju ćeš da uzmeš kad god je poželiš. Ja sam ona koja je lako ranjiva, ja sam ona koja je znala da je tebi sve, ja sam ona koja je dozvolila sebi, da ti bude igračka ali, izvini i znaj, da to više nisam ja. Nisam više ona, sa kojom ćeš da sediš i ćutiš satima, danima, godinama. Jednostavno, nisam više ona stara nasmejana ja. I opet čujem kako sam ti bila sve, jedina koja je razumela samo tebe, Ali sebe razumeti nije znala ne. Srušilo se sve, sve ono što se ne može nadoknaditi, i lako zaboraviti ne može ne.

U ZADNJI ČAS U zadnji čas, Setim se nas, Tebe, mene, u zadnji čas. U zadnji čas grejemo tela već zagrejana, Koja se tope u igri proslosti. Stojimo tu sad kao nekad davno, Kao u zadnji čas kad se setim nas, Možda nam se posreći bas u zadnji čas, Onda kada se setimo nas. Stojimo a znamo da smo krivi obadvoje, Možda se setimo u zadnji čas, Nas kad pomislim možda se setim svega, al u zadnji čas.

BOL SJEĆANJA

Sjećanje navire, a tebe nema nigdje, gde si sad? Trebam te, znaš li to? Toliko te trebam, da boli i sjećanje. Sve što vidim poseća na nas, A mi? Nas nema. Naša tijela se sreću stalno, Pogled odluta u stranu, Jer srca su daleko zamišljena u snovima. Pamtim naš zadnji zagrljaj, To mi sjećanje lomi dušu. U tišini molim da zaboravim, da mozda krenem sve ponovo, da te mozda ipak ne zaboravim, Ne znam. Samo znam da boli.

Омогућава Blogger

Аутор слика теме: sebastian-julian