Život je lekcija svima nama,i trebamo  ga pametno iskoristiti. Možda nemam previše iskustva i materijala za pisanje, niti za neke dovoljno godina ,al mislim da je bitno u svemu krenuti od nule. Jer to i jeste svrha svega što je bilo,ili će biti jednog dana,jer to se stiče i uči dok je čovek živ zato živite. Nemojte umirati pre vremene,jer to je mnogo gore nego fizička smrt. Osetila sam je,pre par godina,kada sam počela da gubim ljude koji su bili delić mene,barem na kratko.Ali sam ubrzo krenula dalje sa životom,jer sad mi je vreme da živim i prožim život koji mi je dat. Ljudi dolaze i odlaze u našim životima,al ostaju zauvek negde dublje u našem srcu,i u našoj podsvesti nam nekad dođu na pameti.Ko god da kaže, da je zaboravio nekoga ko je nekad bio deo njegovog života,taj vas laže. Sasvim je u redu,preboleti,ili postati imun na neke ljude,koji su vam nekad bili bitni i koji su bili drugi deo vas,u vašem životu,a na kraju su otišli iz njega sami.Verujte nisu nas zaboravili,koliko god mi mislili da jesu jer,nemamo nikakav kontakt sa njima već duže vreme krenuli smo napred sa životom,samo po nekad se okrenemo nazad i sećamo se šta smo imali pored sebe,i koliko smo bili srećni. A mislim da se svega toga setimo onda,kada padne noć i kada sve maske padnu oko nas, kada tišina kao bubanj oko nas zasvira e tek tada i mi se sećamo svega,što je bilo deo nas. Ne brinite doće dan kada ćemo se svi sresti,na nekom lepom mestu,u nekom lepom gradu,u nebitnom danu,u neočekivanom vremenskom satu. Sve će se činiti kao što je bilo nekad,djelovaće vam isto al neće biti. Bićete srećni što vidite te ljude ponovo,al osećaj vam neće biti kao što je nekad bio. Ne kaže se džaba „ono što je izgubljeno ne može se vratiti“ možemo vratiti priče,teme,vidjanje, i mnoge druge stvari ali osećaj je taj koji se nikad ne vrati u potpunosti. Ne možemo vratiti obećanja koja nisu ispunjena na vreme,kada su imala neko značenje,i kada su nam bila bitno obećana. Ne mojte nikad previše verovati ljudima,koji su deo vaše prošlosti,sadašnjosti,ili će biti tek deo vaše budućnosti. Jer su svi prolazni uglavnom,samo retki nađu retke oni su uglavno nespojivo spojeni ljudi. Sa njima možda ne osetite ono nešto,što ste imali pre sa ljudima koji su nekad bili centar vašeg života,i sa njima ste mislili da imate filmsku životnu priču. A onda dođu ti ljudi,kojima se nenadamo nikako,sve do momenta dok ne shvatimo da su odlučili da budu tu do kraja našeg života. Nekad ne morate da osetite nikakvu hemiju da biste bili srećni sa tim nekim,ali ste srećni sa njim. Ljudi se pitaju kako možete biti srećni sa tim nekim,a vi jednostavno nemate opravdanje nikakvo na sve to,jer jednostavno nađete nekoga ko vam odgovara kao prijatelj,kolega, kao neko kome odlučite da se predate celog,kao neko  s kim imate planove o zajedničkoj budućnosti,ma gde god ona bila, i taj neko vremenom postane vaša tajna skrivena o kojoj ne zna niko sem vas.