Brojimo sate,
dane,
mjesece ponovnog susreta.
Čekamo nas,
Al uzalud
nemamo ništa više od toga,
Jer znamo da je odavno došao kraj.
Pokušali smo dosta puta ne kažem ja,
Al sad je dosta.
Ubeđujem sebe da ne mislim na tebe ali uzalud.
Bili smo nesto posebno,
nesto ne procjenjivo,
Nesto sto se valjda jednom desi.
I opet znam,
Srećemo se onako zbunjeni a opet srećni,
Pokušavacemo da budemo kao nekad,
ali naše vreme ce zamjeniti sve osim nas.
Novi ljudi,
novi planovi,
nove obaveze,
novo sve.
Sve ono što će nam skrenuti misli da ne mislimo na nas,
da krenemo dalje i da se pamtimo po dobro a ne po zlu.
Коментари
Постави коментар