BUDUĆNOST

Srešćemo se nekad

Ti i ja,
I naša davna sećanja.

Zbog kojih smo živeli,
Zbog kojih smo maštali,
Zbog kojih smo se radovati znali,
Ali uzalud
odrasli smo ljudi postali.

Sada smo stranci,
koji se u prolazu sretnu tamo negde,
u Novosadjanskoj ulici
Bez ikakvog pozdrava,
Bez reči,
Bez topline na našim licima,
koja su nekad blistala od sreće.

Sada pogledi govore umesto nas,
Sada kada je stvarno kraj,
Mi želimo daleko u sebi da doživimo ponovni raj
Ali uzalud, kraj je došao svemu.