ĆUTIMO

Ćutimo i mislimo, do kad?

Do kad ćemo ćutati i mimoilaziti se,

po svemu,

a znamo da smo isti.

Ćutimo a znamo da ništa

neće biti isto,

ali se nadamo,

i verujemo u bolje sutra

za nas i od života tražimo spas.

Ćutimo, jer to je ono što

jedino znamo,

jer su nas učili da tako

treba,

rekli su da treba da

 ćutimo jer ćutati još

 jedino znamo.

Rekli smo bićemo

 Zajedno

Ti si moj,

a ja tvoja zauvek,

jer smo tako počeli,

i tako završili.