BEZ REČI

Reči govore
 same za sebe,
za sve što se izgovoriti ne da,
za sve što razum ćuti, a
srce oseća.

Bez reči si otišao,
udaljio se od mene,
tebe,
nas,
i sve to da bi
negde našao spas.

I znam biće ti žao
mene,
tebe,
nas,
ali sve se na kraju shvati baš u zadnji čas,
kad sve ne bude isto,
ni pogled,
ni zagrljaj,
ni reči,
ni osećanja,
koja smo olako porekli.

Nekad smo znali
šta ćemo reći,
a sada
znamo šta ćemo da prećutimo,
jer tišina govori umesto nas,
a život teče kao reka
 a mi se pitamo gde da potražimo spas.